Изгубљени у преводу

Питају се људи како то да само тржишна инспекција мора поново да полаже државни испит. Одговор је једноставан: „У сваком министарству има љигаваца, неспособњака и шарлатана, али у тржишној инспекцији су превазишли све границе безобразлука.
Хармонизација са прописима Европске Уније један је од приоритета који су ова и претходне администрације поставиле пред себе. Да би се тај посао извео, потребно је имати бар неке предуслове. Један од њих је разумевање прописа ЕУ, други је познавање језика на којем су ти прописи написани (енглески је прећутно прихваћен као lingua franca), а трећи је познавање домаћих прописа.
У тржишној инспекцији је изгледа суђено да све крене наопако. Наиме, ова служба има пет људи који су прошли кроз курс енглеског језика за рад у ЕУ. То су:
Миљана Голубовић
Петроније Шуљагић
Славица Кукољ
Зора Денић
Јасна Реб
Они су овај курс похађали и положили завршни испит о трошку државе, тј пореских обвезника Републике Србије. За исти курс је била пријављена и Лидија Стојановић, распоређена на радно место главног тржишног инспектора, али именована ни једном није дошла ни на један час. Вероватно јој овај курс није био потребан, јер је у њеном животу ЕУ и енглески језик који се користи у администрацији Уније, од мањег значаја.
Кадрови дакле, постоје, али кад треба да се иде на семинаре у Чешку, Британију, Естонију, Данску и слична места, онда се тамо иде туристички и место у конвоју заузимају неки други, који од енлеског не знају да кажу ни «Мај нејм из Митар»1). Тако се и деси да се смисао закона и правилника загуби негде на релацији предавачи – преводиоци – слушаоци. Отуд и није чудо да «стручњаци» не схвате да се ради о институцији која се у нашем језику неформално зове «државни испит». Важно је било видети Вацлавске Намјести и Малу Сирену, а инспектори ионако пију све што им се сервира, па ће тако попити и ову ординарну глупост у виду поновног полагања државног испита. Неко из страха, неко из очаја, неко зато што је навикао на глупост и неправду и нема више воље да се бори, неко зато што има путера на глави, неко зато што нема појма шта је државни испит јер га није полагао никад у животу, неко зато што прима плату са факултетском ставком, иако је Универзитет напустио пре одбране дипломског испита...
Наше старешине су се мало прерачунале, исувише се ослонивши на полтроне који су им први понудили своје услуге и неограничену покорност. Међутим, пред изборе, полтрони се као и свака љигава материја, показаше у правом светлу, па тако и наша јадна Лидија остаде сама на ветрометини, без подршке оних у које се ове три године уздала. Ни прва ни последња која је то доживела и то од истих непроменљивих «стручњака». Сад треба сама да спасава ауторитет оних који то и не заслужују.
Жалбе смо уложили. Боримо се до краја. Нећете нас сломити. Немамо шта да изгубимо. Можете само још више да се обрукате. То смо од вас већ имали прилику да видимо.

1) Цитат из истоимене комедије Виде Огњеновић. Ко је помислио на неког другог Митра, погрешио је. Том другом Митру Петроније Шуљагић не жели да посвећује драгоцене килобајте.