ГОЛУБ

Последњи борац који је остао на бранику правде и нашег достојанства. Данас се преселио на небеску осматрачницу да тамо пободе заставу победе, коју је чувао и за чију је одбрану јутрос дао живот.

Борио се против шестоглаве аждаје и кербера из пакла, знајући како ће се та борба завршити. Шта сада? Хоћемо ли наставити борбу против окошталог бирократског система који не признаје да иза звања државног чиновника стоје неке људске судбине, нека насмејана детињства, прве љубави, логорске ватре, осмеси, сузе, страхови...

За те бирократе технократе и каријеристе ми смо само пиони без осећања, који служе да преко наших мртвих тела дођу до медаље и чина више.

Радећи као чиновници у државној управи научили смо на понижења неправду завист и јефтину демагогију, команду и казну, а ретко када смо видели саосећање, доброту, људскост, толеранцију и топлину. Кренули смо у рат против тог окошталог система, док на бојишту није остао још једино Голуб, да пркоси троглавом Керберу, хидри из пакла, а ни једног тренутка није имао намеру да подигне белу заставу.

Можда то и јесте прави смисао живота. Прави смисао речи Човек. Такви не умиру.

Подсетимо се данас још неких драгих људи: Славице Ђачић, Ђорђа Амареска, Гоце Вујанац, Драгана Божовића, Марка Поповића, Тошкета, Олгице, Милета... Овај списак су случајно мимоишли Дејан Ковачевић, Мира Миљић, Петроније који пише ове редове...

Да ли ће се нешто променити, или ће овај механизам и даље усисавати све пред собом, тешко је сада рећи. Завршетак овог непрегледног тунела још није на видику. Остаје нам нада у правду и детињаста вера да она ипак победи на крају бајке. Тако су нас училе наше баке док су нас успављивале, а ми широм отворених очију слушали и радовали се када добри витез савлада сва чудовишта.

На жалост, Милосав Голубовић којем посвећујемо овај мементо није први у тој тужној колони, али трагедија ће бити потпуна ако не буде последњи настрадали на овом суровом бојишту. Остаје нам да се надамо да ће одозго моћи да види како није узалуд отишао и да је после њега никао један свет бољи од овог.

http://www.youtube.com/watch?v=aWmj1bMR4Mo

Шта се ради на Златибору

Уредник овог блога више није инспектор. Изгубио је вољу чак и да пише. Међутим редовно је постио, палио свећу, ишао у цркву и Бог га је на крају погледао, па сада више не ради у инспекцији. То, међутим, није тема овог текста. Бивши инспектор Петроније има блиског рођака, Горана Обрадовића. Зашто се Петроније толико поноси својим братом, може се видети између осталога и у тексту који вам преноси из Курира. Тамо дословце пише следеће: "ZLATIBOR - Bezakonje. Goran Obradović, pomoćnik predsednika opštine Čajetina, koji je krajem februara razrešen te funkcije, tvrdi da je otkaz dobio zbog ukazivanja na propuste u radu opštinske uprave! - Kap koja je prelila čašu jeste objekat koji u centru Zlatibora podiže firma Uniprom Jovanović iz Paraćina. Oni su dobili građevinsku dozvolu na tri sprata, a kad su počeli da zidaju četvrti, počeli su da se javljaju građani s pitanjem zašto građevinski inspektor Anđić ne reaguje kad je njegova kuća na susednom placu - priča Obradović, koji je 10. februara protiv Anđića podneo prijavu Republičkoj građevinskoj inspekciji. - Tek 22. februara inspektor je izašao na teren s obaveštenjem da su zabranjeni radovi. Stavio je traku, ali nije doneo rešenje o zabrani radova. To rešenje inspektor je doneo 12. marta, kad je investitoru ostavio rok od mesec dana da od nadležnih organa opštine Čajetina pribavi rešenje o izmeni građevinske dozvole - nastavlja Obradović. On dodaje da je posle obustave radova inspektor stupio u pregovore s investitorom da mu proda pet ari placa. - Investitor na taj način ostvaruje koeficijent izgrađenosti kojim bi pokrio nelegalno izgrađenih nekoliko stotina kvadrata." Иако ваш Петроније мисли да би на зиду поред његовог блиског рођака боље стајала слика Карађорђа или Краљевића Марка, он му не замера, него му с поносом говори: "Само напред и не попуштај. Мора банди покварењака једном доћи крај." Доћи ће ускоро време које прија и поштеноме свету. Не дај се Горане.

Шта се дешава у Нишу

http://www.youtube.com/watch?v=W2HmIzCuv_s

Најстрашнији су коментари грађана.
У тржишној инспекцији готово да не постоји инспектор који није нападнут од стране разних кабадахија. У таквој ситуацији, шефови се препадну и причају како је покренут кривични поступак. Лажу господо инспектори. Ни један такав случај није се окончао на суду.

Горан Мацура
Славиша Петковић
Хасан Берберовић
Радован Поповић
Петроније Шуљагић
Вучко Ватовић
Зоран Петковић
Душан Воркапић
Снежана Ангели ...
ово је краћи списак само за Београдско одељење и Сектор. Потписник ових редова тврди да су криминалцима дојаве о кретању инспектора дошле из Немањине.

Кукавичлук наших руководилаца је ординарна чињеница. Пошаљу вас на Булевар (краља Александра), тамо одузимате робу, онда у зграду Министарства (СИВ 3) дођу представници уличних "трговаца", а ваши шефови кажу: "Јој куку, па нисмо им ми рекли да одузимају..."
Наравно да ће се плашити. Ко има путера на глави има зашто и да се плаши.

Шта о отпуштању радника пише Б92

Ово је текст који је објављен на званичној интернет страници Б92. Коментар вашег друга и колеге Петронија Шуљагића је у наставку, али ће бити приказан и на овом блогу.
Избори се ближе, па треба продавати демагогију. Председнику Владе, Мирку Цветковићу више не верују ни осведочене будале.

Следи текст о отпуштању чиновника
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=10&nav_id=556423

Otpušteno 650 činovnika, i to je to
Izvor: Novosti

Beograd -- Zaposleni u državnoj upravi mogu da budu mirni bar do sledećih izbora i formiranja novog ministarskog kabineta. Masovna otpuštanja u ovom mandatu su završena.

Presek stanja kaže da je glomazni državni aparat smanjen za više od 670 zaposlenih, a da se nakon ”seče” žalbenoj komisiji Vlade žalilo oko 180 onih koji su ostali ”ispod crte”. Dakle, bili su neraspoređeni po novoj sistematizaciji.

Prema podacima komisije, posle detaljne analize žalbi, oko 25 činovnika je vraćeno na svoje radno mesto.

MILIONI NA OTPREMNINE
U okviru plana racionalizacije administracije, 629 službenika dobilo je otpremnine u visini 350.893.311 dinara. Još se ne zna koliko njih je otišlo u penziju, a koliko dobilo otkaze bez otpremina, jer ne postoji jedinstvena baza podataka o tome. Kako je rečeno u Ministarstvu finansija, država je uspela da spusti broj zaposlenih ispod magične brojke od 28.500 službenika. Na to ih je obavezao i Zakono o ograničenju broja zaposlenih.

"Ministarstva su pokušala da ospore deset naših rešenja, ali su i ti ljudi na kraju vraćeni na posao, tako da mogu da kažem da su svi postupili po nalozima Žalbene komisije kao nezavisnog organa. Oko 60 činovnika direktno je tužilo državu zbog otkaza, odnosno pokrenuli su upravne sporove, koji su u toku", kaže Veselin Lekić, predsednik Komisije.

On navodi da je "Komisija analizirala žalbe na osnovu podataka koje su nam dostavljala ministarstva, agencije i uprave. U 25 slučajeva smo ukazali na to da se iz dokumentacije ne vidi zašto je baš taj službenik ostao neraspoređen i tražili smo ocene rada ili podatke o stručnosti".

U Vladi objašnjavaju i da svi oni koji su bez posla ostali zato što nisu dobili prelaznu ocenu šefa za radni učinak - po zakonu nisu imali pravo žalbe. Takođe, pravo na žalbu nisu imali ni zaposleni na određeno vreme, odnosno honorarci s kojima je raskinut ugovor.

Коментар на истој страни:
У Министарству трговине и услуга, радницима предвиђеним за отпуштање, прво су дате највише оцене (истиче се, нарочито се истиче), а онда су волшебно поново оцењени али оценом "не задовољава" и уцењени да неће добити отпремнину уколико се не сагласе са том новом "оценом". Једни исти претпостављени су оцењивали исте раднике и у првом и у другом случају. Нико се не би жалио, али зашто не бити бирократа и не понизити државне чиновнике. То што је инспектор М.П. убзо затим извршио самоубиство потресло је само његове колеге из београдског одељења и никога међу "високим службеницима" Министарства.
(Петроније Шуљагић, 10. novembar 2011 08:52) - текст коментара.

Петроније Шуљагић, ваш друг и колега, по цену тога да ће остати без посла у најскоријем периоду, наставља са радом. Поручује вам још једном:
"Немам шта да изгубим. Идемо до краја. Нема стајања. Живот је један, не смемо дозволити ништаријама да нам га униште. Част је вреднија од живота. Сачувајмо је."

Јубилеј

Кретенизму нема краја.
Не може да прође недељу дана а да ови наши руководиоци поново не направе неку ординарну глупост.
Данас су нас, међутим, обрадовали са две.
Решили наши владари да буду добри, па смислише поклон честитку (прича се о цифри између 40 и 50 хиљада динара) за свакога ко је у државној служби радио тачно 10, 20 или 30 година. Нема везе што је буџет пробијен за преко милијарду евра, али бег никад није био циција. Иде и Нова година, па деда Мраз спрема поклоне, али само доброј деци. Ко се мало прерачуна дође до следећег резултата.
Ако узмемо у обзир да су инспектори примани у радни однос у таласима (1997. 1998. 2001. и 2004.), онда је јасно на кога се ово доброчинство односи.
Рачун каже да је 2011-10 = 2001. Тиме добијамо годину када је наш демократски министар Слободан Милосављевић запослио нове демократске снаге. Признаћемо да је јако глупо да се каже: „Само наши добијају паре.“ Зато је и смишљено ово позориште са ветеранима, како бисмо лакше, уз све фекалије које су нам насуте у тањир, прогутали и ову. Наравно да ће због тога, ова царска дарежљивост да обасја и неке који су се случајно нашли на гозби, али зато се фестивали и праве. Нека и себри осете владареву милост. Не сме да се осети да царство пропада, па зато сад дворске будале имају повећан обим посла.

Како се не би десило да помислимо да је њихова глупост бенигна и пролазна, на ово су додали још једну будалаштину. О њој ћемо у следећем наставку.

Нећете нас купити новцем. Никада. То што већина ћути, не значи да се и слаже са лудилом које вас је обузело. Људи ћуте и гутају. Полтрони којима сте се окружили покушавају да вас одобровоље лажући вас да је стање у инспекцији нормално и да „на терену“ мирише цвеће. И Јевреји су ћутке улазили у гасну комору, али је на крају Берлин сравњен са земљом.. За наук будућим поколењима.

Изгубљени у преводу

Питају се људи како то да само тржишна инспекција мора поново да полаже државни испит. Одговор је једноставан: „У сваком министарству има љигаваца, неспособњака и шарлатана, али у тржишној инспекцији су превазишли све границе безобразлука.
Хармонизација са прописима Европске Уније један је од приоритета који су ова и претходне администрације поставиле пред себе. Да би се тај посао извео, потребно је имати бар неке предуслове. Један од њих је разумевање прописа ЕУ, други је познавање језика на којем су ти прописи написани (енглески је прећутно прихваћен као lingua franca), а трећи је познавање домаћих прописа.
У тржишној инспекцији је изгледа суђено да све крене наопако. Наиме, ова служба има пет људи који су прошли кроз курс енглеског језика за рад у ЕУ. То су:
Миљана Голубовић
Петроније Шуљагић
Славица Кукољ
Зора Денић
Јасна Реб
Они су овај курс похађали и положили завршни испит о трошку државе, тј пореских обвезника Републике Србије. За исти курс је била пријављена и Лидија Стојановић, распоређена на радно место главног тржишног инспектора, али именована ни једном није дошла ни на један час. Вероватно јој овај курс није био потребан, јер је у њеном животу ЕУ и енглески језик који се користи у администрацији Уније, од мањег значаја.
Кадрови дакле, постоје, али кад треба да се иде на семинаре у Чешку, Британију, Естонију, Данску и слична места, онда се тамо иде туристички и место у конвоју заузимају неки други, који од енлеског не знају да кажу ни «Мај нејм из Митар»1). Тако се и деси да се смисао закона и правилника загуби негде на релацији предавачи – преводиоци – слушаоци. Отуд и није чудо да «стручњаци» не схвате да се ради о институцији која се у нашем језику неформално зове «државни испит». Важно је било видети Вацлавске Намјести и Малу Сирену, а инспектори ионако пију све што им се сервира, па ће тако попити и ову ординарну глупост у виду поновног полагања државног испита. Неко из страха, неко из очаја, неко зато што је навикао на глупост и неправду и нема више воље да се бори, неко зато што има путера на глави, неко зато што нема појма шта је државни испит јер га није полагао никад у животу, неко зато што прима плату са факултетском ставком, иако је Универзитет напустио пре одбране дипломског испита...
Наше старешине су се мало прерачунале, исувише се ослонивши на полтроне који су им први понудили своје услуге и неограничену покорност. Међутим, пред изборе, полтрони се као и свака љигава материја, показаше у правом светлу, па тако и наша јадна Лидија остаде сама на ветрометини, без подршке оних у које се ове три године уздала. Ни прва ни последња која је то доживела и то од истих непроменљивих «стручњака». Сад треба сама да спасава ауторитет оних који то и не заслужују.
Жалбе смо уложили. Боримо се до краја. Нећете нас сломити. Немамо шта да изгубимо. Можете само још више да се обрукате. То смо од вас већ имали прилику да видимо.

1) Цитат из истоимене комедије Виде Огњеновић. Ко је помислио на неког другог Митра, погрешио је. Том другом Митру Петроније Шуљагић не жели да посвећује драгоцене килобајте.

Петроније Шуљагић је уложио жалбу на Решење. Срамота је колико шарлатана прима плату у Министарству трговине, а није у стању да направи један правилник и да га испоштује. А овакво Решење је брука за Универзитет који им је поделио дипломе. Идемо даље. Нема стајања док шарлатани воде наше Министарство. Следи текст жалбе

Република Србија
Министарство пољопривреде
трговине, шумарства и
водопривреде
Београд, 13.10.2011.

за Жалбену комисију Владе

Ж А Л Б А

На решење бр 152-01-194/71/2011-03

Благовремено улажем жалбу на решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије, бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. године, због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

1. Ја, Петроније Шуљагић, положио сам посебан стручни испит за тржишног инспектора 25. децембра 1998. године, који се састојао од писменог рада (из инспекцијске праксе - сачињавања записника, доношења решења, подношења захтева за покретање прекршајног поступка) и усменог дела. Овај испит је био услов да бих могао да изађем на полагање стручног испита пред испитну комисију Министарства правде Републике Србије. Овај испит, ни посебан стручни ни стручни, нисам полагао сам, него са око 50 инспектора нашег Министарства..

2. На основу члана 7. Правилника о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора (Сл. гласник РС 53/10), (у даљем тексту Правилник) Захтев за полагање испита је поднела служба Министарства, надлежна за људске ресурсе претходно погрешно утврдивши чињенично стање. Ова служба није никада отварала наша досијеа, па ни мој и тиме није ни могла да стекне увид да смо и моје колеге и ја положили посебан стручни испит.

3. Решење које ми је уручено подразумева да сам тражио одобрење, писао молбу или захтев те подразумева моје слагање са поновним изласком на полагање испита. Нисам тражио одобрење, нисам писао молбу, нисам поднео захтев за полагање испита. Служба надлежна за људске ресурсе је то учинила уместо мене, иако се у члану 7. не види стриктност (у име или за рачун).

Доказ: Фотокопија Уверења о положеном стручном испиту.

На основу изнетих доказа, предлажем другостепеном органу да изврши увид у списе предмета и у мој досије, уважи жалбу у целости и донесе решење којим се укида Решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. којим се одобрава да полаже посебан стручни испит за тржишног инспектора

Петроније Шуљагић ср