Шта о отпуштању радника пише Б92

Ово је текст који је објављен на званичној интернет страници Б92. Коментар вашег друга и колеге Петронија Шуљагића је у наставку, али ће бити приказан и на овом блогу.
Избори се ближе, па треба продавати демагогију. Председнику Владе, Мирку Цветковићу више не верују ни осведочене будале.

Следи текст о отпуштању чиновника
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=10&nav_id=556423

Otpušteno 650 činovnika, i to je to
Izvor: Novosti

Beograd -- Zaposleni u državnoj upravi mogu da budu mirni bar do sledećih izbora i formiranja novog ministarskog kabineta. Masovna otpuštanja u ovom mandatu su završena.

Presek stanja kaže da je glomazni državni aparat smanjen za više od 670 zaposlenih, a da se nakon ”seče” žalbenoj komisiji Vlade žalilo oko 180 onih koji su ostali ”ispod crte”. Dakle, bili su neraspoređeni po novoj sistematizaciji.

Prema podacima komisije, posle detaljne analize žalbi, oko 25 činovnika je vraćeno na svoje radno mesto.

MILIONI NA OTPREMNINE
U okviru plana racionalizacije administracije, 629 službenika dobilo je otpremnine u visini 350.893.311 dinara. Još se ne zna koliko njih je otišlo u penziju, a koliko dobilo otkaze bez otpremina, jer ne postoji jedinstvena baza podataka o tome. Kako je rečeno u Ministarstvu finansija, država je uspela da spusti broj zaposlenih ispod magične brojke od 28.500 službenika. Na to ih je obavezao i Zakono o ograničenju broja zaposlenih.

"Ministarstva su pokušala da ospore deset naših rešenja, ali su i ti ljudi na kraju vraćeni na posao, tako da mogu da kažem da su svi postupili po nalozima Žalbene komisije kao nezavisnog organa. Oko 60 činovnika direktno je tužilo državu zbog otkaza, odnosno pokrenuli su upravne sporove, koji su u toku", kaže Veselin Lekić, predsednik Komisije.

On navodi da je "Komisija analizirala žalbe na osnovu podataka koje su nam dostavljala ministarstva, agencije i uprave. U 25 slučajeva smo ukazali na to da se iz dokumentacije ne vidi zašto je baš taj službenik ostao neraspoređen i tražili smo ocene rada ili podatke o stručnosti".

U Vladi objašnjavaju i da svi oni koji su bez posla ostali zato što nisu dobili prelaznu ocenu šefa za radni učinak - po zakonu nisu imali pravo žalbe. Takođe, pravo na žalbu nisu imali ni zaposleni na određeno vreme, odnosno honorarci s kojima je raskinut ugovor.

Коментар на истој страни:
У Министарству трговине и услуга, радницима предвиђеним за отпуштање, прво су дате највише оцене (истиче се, нарочито се истиче), а онда су волшебно поново оцењени али оценом "не задовољава" и уцењени да неће добити отпремнину уколико се не сагласе са том новом "оценом". Једни исти претпостављени су оцењивали исте раднике и у првом и у другом случају. Нико се не би жалио, али зашто не бити бирократа и не понизити државне чиновнике. То што је инспектор М.П. убзо затим извршио самоубиство потресло је само његове колеге из београдског одељења и никога међу "високим службеницима" Министарства.
(Петроније Шуљагић, 10. novembar 2011 08:52) - текст коментара.

Петроније Шуљагић, ваш друг и колега, по цену тога да ће остати без посла у најскоријем периоду, наставља са радом. Поручује вам још једном:
"Немам шта да изгубим. Идемо до краја. Нема стајања. Живот је један, не смемо дозволити ништаријама да нам га униште. Част је вреднија од живота. Сачувајмо је."

Јубилеј

Кретенизму нема краја.
Не може да прође недељу дана а да ови наши руководиоци поново не направе неку ординарну глупост.
Данас су нас, међутим, обрадовали са две.
Решили наши владари да буду добри, па смислише поклон честитку (прича се о цифри између 40 и 50 хиљада динара) за свакога ко је у државној служби радио тачно 10, 20 или 30 година. Нема везе што је буџет пробијен за преко милијарду евра, али бег никад није био циција. Иде и Нова година, па деда Мраз спрема поклоне, али само доброј деци. Ко се мало прерачуна дође до следећег резултата.
Ако узмемо у обзир да су инспектори примани у радни однос у таласима (1997. 1998. 2001. и 2004.), онда је јасно на кога се ово доброчинство односи.
Рачун каже да је 2011-10 = 2001. Тиме добијамо годину када је наш демократски министар Слободан Милосављевић запослио нове демократске снаге. Признаћемо да је јако глупо да се каже: „Само наши добијају паре.“ Зато је и смишљено ово позориште са ветеранима, како бисмо лакше, уз све фекалије које су нам насуте у тањир, прогутали и ову. Наравно да ће због тога, ова царска дарежљивост да обасја и неке који су се случајно нашли на гозби, али зато се фестивали и праве. Нека и себри осете владареву милост. Не сме да се осети да царство пропада, па зато сад дворске будале имају повећан обим посла.

Како се не би десило да помислимо да је њихова глупост бенигна и пролазна, на ово су додали још једну будалаштину. О њој ћемо у следећем наставку.

Нећете нас купити новцем. Никада. То што већина ћути, не значи да се и слаже са лудилом које вас је обузело. Људи ћуте и гутају. Полтрони којима сте се окружили покушавају да вас одобровоље лажући вас да је стање у инспекцији нормално и да „на терену“ мирише цвеће. И Јевреји су ћутке улазили у гасну комору, али је на крају Берлин сравњен са земљом.. За наук будућим поколењима.

Изгубљени у преводу

Питају се људи како то да само тржишна инспекција мора поново да полаже државни испит. Одговор је једноставан: „У сваком министарству има љигаваца, неспособњака и шарлатана, али у тржишној инспекцији су превазишли све границе безобразлука.
Хармонизација са прописима Европске Уније један је од приоритета који су ова и претходне администрације поставиле пред себе. Да би се тај посао извео, потребно је имати бар неке предуслове. Један од њих је разумевање прописа ЕУ, други је познавање језика на којем су ти прописи написани (енглески је прећутно прихваћен као lingua franca), а трећи је познавање домаћих прописа.
У тржишној инспекцији је изгледа суђено да све крене наопако. Наиме, ова служба има пет људи који су прошли кроз курс енглеског језика за рад у ЕУ. То су:
Миљана Голубовић
Петроније Шуљагић
Славица Кукољ
Зора Денић
Јасна Реб
Они су овај курс похађали и положили завршни испит о трошку државе, тј пореских обвезника Републике Србије. За исти курс је била пријављена и Лидија Стојановић, распоређена на радно место главног тржишног инспектора, али именована ни једном није дошла ни на један час. Вероватно јој овај курс није био потребан, јер је у њеном животу ЕУ и енглески језик који се користи у администрацији Уније, од мањег значаја.
Кадрови дакле, постоје, али кад треба да се иде на семинаре у Чешку, Британију, Естонију, Данску и слична места, онда се тамо иде туристички и место у конвоју заузимају неки други, који од енлеског не знају да кажу ни «Мај нејм из Митар»1). Тако се и деси да се смисао закона и правилника загуби негде на релацији предавачи – преводиоци – слушаоци. Отуд и није чудо да «стручњаци» не схвате да се ради о институцији која се у нашем језику неформално зове «државни испит». Важно је било видети Вацлавске Намјести и Малу Сирену, а инспектори ионако пију све што им се сервира, па ће тако попити и ову ординарну глупост у виду поновног полагања државног испита. Неко из страха, неко из очаја, неко зато што је навикао на глупост и неправду и нема више воље да се бори, неко зато што има путера на глави, неко зато што нема појма шта је државни испит јер га није полагао никад у животу, неко зато што прима плату са факултетском ставком, иако је Универзитет напустио пре одбране дипломског испита...
Наше старешине су се мало прерачунале, исувише се ослонивши на полтроне који су им први понудили своје услуге и неограничену покорност. Међутим, пред изборе, полтрони се као и свака љигава материја, показаше у правом светлу, па тако и наша јадна Лидија остаде сама на ветрометини, без подршке оних у које се ове три године уздала. Ни прва ни последња која је то доживела и то од истих непроменљивих «стручњака». Сад треба сама да спасава ауторитет оних који то и не заслужују.
Жалбе смо уложили. Боримо се до краја. Нећете нас сломити. Немамо шта да изгубимо. Можете само још више да се обрукате. То смо од вас већ имали прилику да видимо.

1) Цитат из истоимене комедије Виде Огњеновић. Ко је помислио на неког другог Митра, погрешио је. Том другом Митру Петроније Шуљагић не жели да посвећује драгоцене килобајте.

Петроније Шуљагић је уложио жалбу на Решење. Срамота је колико шарлатана прима плату у Министарству трговине, а није у стању да направи један правилник и да га испоштује. А овакво Решење је брука за Универзитет који им је поделио дипломе. Идемо даље. Нема стајања док шарлатани воде наше Министарство. Следи текст жалбе

Република Србија
Министарство пољопривреде
трговине, шумарства и
водопривреде
Београд, 13.10.2011.

за Жалбену комисију Владе

Ж А Л Б А

На решење бр 152-01-194/71/2011-03

Благовремено улажем жалбу на решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије, бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. године, због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

1. Ја, Петроније Шуљагић, положио сам посебан стручни испит за тржишног инспектора 25. децембра 1998. године, који се састојао од писменог рада (из инспекцијске праксе - сачињавања записника, доношења решења, подношења захтева за покретање прекршајног поступка) и усменог дела. Овај испит је био услов да бих могао да изађем на полагање стручног испита пред испитну комисију Министарства правде Републике Србије. Овај испит, ни посебан стручни ни стручни, нисам полагао сам, него са око 50 инспектора нашег Министарства..

2. На основу члана 7. Правилника о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора (Сл. гласник РС 53/10), (у даљем тексту Правилник) Захтев за полагање испита је поднела служба Министарства, надлежна за људске ресурсе претходно погрешно утврдивши чињенично стање. Ова служба није никада отварала наша досијеа, па ни мој и тиме није ни могла да стекне увид да смо и моје колеге и ја положили посебан стручни испит.

3. Решење које ми је уручено подразумева да сам тражио одобрење, писао молбу или захтев те подразумева моје слагање са поновним изласком на полагање испита. Нисам тражио одобрење, нисам писао молбу, нисам поднео захтев за полагање испита. Служба надлежна за људске ресурсе је то учинила уместо мене, иако се у члану 7. не види стриктност (у име или за рачун).

Доказ: Фотокопија Уверења о положеном стручном испиту.

На основу изнетих доказа, предлажем другостепеном органу да изврши увид у списе предмета и у мој досије, уважи жалбу у целости и донесе решење којим се укида Решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. којим се одобрава да полаже посебан стручни испит за тржишног инспектора

Петроније Шуљагић ср

Решење

Ово је превазишло границе безобразлука. Сви тржишни инспектори су добили "Решење којима се ОДОБРАВА полагање посебног стручног испита".

Немојмо сметнути с ума да ниједан тржишни инспектор није тражио одобрење, нити је писао захтев, нити молбу.

Према Правилнику о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора (СГРС 59/2011)Захтев за полагање испита (члан 7. став 2.)подноси Служба надлежна за људске ресурсе. Према томе, њој и треба да се одобри полагање, а не инспектору. Дакле, драго Одељење за људске ресурсе, изволите на испит па полажите у своје име. Ако вам треба неко да вам шапуће на испиту, ту вам не можемо помоћи, јер сте безнадежан случај. Ионако немате више никакву функцију откако су укинуте визе за европске земље. Служите само као магацин прашњавих фасцикли и досијеа, које нико не отвара, јер да их је икада ико отворио, схватио би да су ти службеници (осим можда понеког начелника или државног секретара), у готово стопостотној већини положили посебан стручни испит за тржишног инспектора.

До краја овог дана (13.октобар), на блогу ће се појавити образац жалбе на једно од најглупљих решења које је Петроније Шуљагић, у животу своме имао прилику да прочита. Жали Боже хартије потрошене за производњу тог смећа.

Људски ресурси

Однос наших претпостављених према ресурсима је, благо речено, нерационалан, недомаћински, неодговоран. Међутим, ако бисмо га назвали расипничким, не бисмо уопште погрешили. Бахат однос према средствима карактеристичан је за људе који су побегли из глади и немаштине и у току своје сиромашне младости, зарадили комплексе које касније лече радећи у државној служби и расипајући друштвени новац. О томе на које су се све глупе начине трошиле паре пореских обвезника, сазнаћете ускоро.

Овај чланак посветићемо нерационалном коришћењу људских ресурса.

У време када је Петроније Шуљагић, писац ових редова ступио у службу, крајем 1997. године, тржишна инспекција је бројала 650 запослених. Највећи број инспектора имао је универзитетско образовање. Толика концентрација високообразованих људи, уколико би се усмерила у науку, представљала би респектабилан институт који би могао самостално да се издржава и већ прве године би дао научне резултате од којих би имали користи и наше друштво и шира заједница.
Ову интелектуалну радну снагу, грађани Београда су имали прилику последњих година да гледају у акцијама сузбијања уличне продаје шверцоване робе. Тај посао изгледа углавном овако:
На месту одређеном за сусрет, нађу се тржишни и комунални инспектори и онда уз разговор сачекају да се појаве и полицајци. Обично су то радници локалне станице МУП или једно време припадници Бригаде са Бановог Брда. Број учесника у овом подухвату износио је од 12 по смени, а често и 16 па и више. Инспекција креће у патролу, шверцери склањају робу, беже, а онда се враћају на исто место и тако се гледају и ником ништа. Тржишни инспектор је имао овлашћење (сада је укинуто) да привремено одузме робу, али робе нема. Инспектор има овлашћење да легитимише прекршиоца, али нема овлашћење и да му претреса џепове како би дошао до његових података. Инспектор има овлашћење да напише захтев за покретање прекршајног поступка, али против кога, улични продавац не жели да се представи... Комунални инспектор осим одузимања предмета трговине, има иста та овлашћења. Полицајци су присутни како не би дошло до непредвиђене ескалације шверцерског незадовољства. Тај се посао понављао из дана у дан, резултати никакви. Шверц је по количини и вредности робе смањен, али једни исти људи су се и даље појављивали на улици у истој улози. Мајка једне наше колегинице је рекла: „Разумем да постоји и такав посао, али није ми јасно зашто је за њега потребан факултет.“
Један од најизразитијих арчибалда (израз ћемо користити за оне који арче ресурсе) људског фактора, био је Милан Поповић (на слици), председник општине Звездара. Он је годинама непрекидно имао привилегију да његовим Булеваром (Револуције, сада Краља Александра), шетају ове јединице, а за сопствену неспособност, изговор је увек налазио у тржишној инспекцији и на њу је пребацивао одговорност. Наравно да је себи залепио медаљу сада када је Булевар сређен и када су шверцери у физичкој немогућности да паркирају возила на тротоару. Начелник одељења у Београду, Раденко Ћетковић, усрдно му је слао робо...(пардон) своје раднике, тако да је нпр. само у 2003. години, писац ових редова Петроније Шуљагић, 270 радних дана провео патролирајући горе доле по Булевару.
Како то изгледа финансијски може се видети у следећој рачуници:

12 радника х 4000 динара бруто дневница х 2 смене = 96000 динара дневно
Рад је трајао 6 дана недељно 6 х 96000 = 576000 динара недељно
300 дана х 96000 = 28 800 000 динара годишње или ко воли у Еврима, близу триста хиљада истих.
И тако годинама.

С друге стране, инспекторска досијеа се отварају у ретким случајевима. Има инспектора који их редовно попуњавају. Писцу ових редова, држава је омогућила похађање посебних напредних курсева енглеског језика и то напредног економског и напредног курса за рад и координацију са органима ЕУ. Жали Боже новца датог за ту науку, када они који су то платили не знају шта ће с таквим кадровима. Учиш га, учиш, учиш и на крају га бациш на улицу да се економски и на енглеском језику јури са бабама које продају робу извађену из контејнера.

Е, да, вечерас, 3.10.2011. стигле су телефоном и прве анонимне претње. Значи, почело је. Ово није тема данашњег текста, али тек да се зна:

ПЕТРОНИЈЕ ШУЉАГИЋ ЈЕ КРЕНУО У ОВАЈ РАТ БЕЗ ОБЗИРА НА ЖРТВЕ КОЈЕ ЋЕ У ЊЕМУ ПАСТИ И ЗНАЈТЕ ДА ЋЕ ГА ДОБИТИ. НИЈЕ СЕ ПЛАШИО НИ МНОГО ВЕЋИХ БАРАБА, ПА НЕЋЕ НИ ОВИХ ЈАЈАРА И НИШТАРИЈА.

Како нас виде "субјекти"

Немојте да притиснете

овде

Можда препознате неког свог колегу који ће се онда јако наљутити и на вас и на аутора блога.

Полтрони

Ево једног есеја о полтронству објављеног на једном комшијском сајту. Уколико препознате неке од својих колега, немојте се много чудити. Та појава у Сектору тржишне инспекције, уобичајена је.

MEDIOKRITETI I POLTRONI

Nevjerojatno koliko se u ovome gradu pokušava zatrti trag svemu što i najmanje odudara od prosječnosti. Priča o mediokritetima kaže: ako nečija glava izviri iz mase samo za pedalj, sva su oružja uperena u tu glavu, koja se mora skratiti prema mjeri ostalih, prosječnih. Narodski rečeno, mediokritet je onaj tko se povodi za općim mišljenjem, pošto nema svoga.

A poltroni? To je slična sorta ljudi koja uspijeva održati ravnotežu da ne padne u momentu dok dodvorički pruža ruku dolazećem šefu, u isto vrijeme okreće leđa odlazećem rukovodiocu. Jezgrovita definicija Meše Selimovića o takvim ljudima glasi: “Poltroni su đubre na kojemu rastu sva zla ovoga svijeta".

Raznorazni šefovi i šefići, a pogotovo oni iz struktura vlasti, najčešće su okruženi poslušnim mediokritetima i poltronima kojima je najvažnije parazitski se uvaliti u tu strukturu i odobravati politiku svog nadređenog, ma kakva ona bila. Zbog toga se događa da šefovi i političari vrlo brzo sebe počnu smatrati centrom svemira i svaka ideja ili aktivnost koja bi promijenila njihovu lažnu poziciju im je neprijateljska, pa se protiv nje bore na sve moguće načine. Klimoglavci – poslušnici su oni kojima je kičma sasvim sporedni dio tijela, pa često sustav i svoje pretpostavljene - koji su nositelji toga sustava, tjeraju u još veći mrak. Svatko od nas poznaje najmanje jedan takav par. To su vam oni koji smatraju da se nitko u njihovom gradu/županiji ne može zaposliti bez njihovoga «amena», a njegovi mediokriteti i poltroni odobravajući plješću i galame iz sveg glasa.

Doista je krajnje vrijeme da ovo društvo počne prihvaćati iskrenu, otvorenu i kritičku javnu misao i da pri tome, ma koliko ona bila i pogrešna, nitko ne ispašta. Zar nisu za cjelokupno društvo bolji i korisniji otvoreni i iskreni kritičari, nego pokorni i poslušni poltroni. Onaj tko misli, ako to čini i pogrešno, ima šansu da to mišljenje promijeni i popravi. Nažalost, oni koji poltronski podižu ruku i nekritički prihvaćaju mnogobrojne idiotarije svojih pretpostavljenih, a besramno pljuju na sve koji se drznu krivo i pogledati njegova šefa, a kamoli kritizirati ga, najčešće napreduju i stječu bolji status.

Zašto sve ovo pišem? Ako redovito čitate komentare na neretvanskim blogovima (pogotovo ovome) sve će vam biti jasno! U gornjem opisu mnogi mogu pronaći i svoj profil, iako to nikada neće priznati! Pljuvanje se nastavlja, jer nekima je to partijski zadatak, nekima politička disciplina, a neki su jednostavno takvi ljudi!

Полагање државног испита

За четрнаест година колико радим у Београдском одељењу Тржишне инспекције, нагледао сам се свакојаких глупости, небулоза и безобразлука. Последња у низу дрскости, је одлука наших главешина да нас натерају да поново полажемо државни испит. Ово прееиспољно силеџијство, повод је за покретање овог блога.

Петроније Шуљагић одбија да изађе на испит који је већ положио.

До сада ме нису сломили. На овом месту ћете од данас моћи редовно да пратите збивања у Сектору тржишне инспекције. Сазнаћете све гадости које се дешавају у овом Министарству. Циљ ове писаније је да спознате куда одлази и на које се све глупе начине троши новац пореских обвезника. Биће вам презентирани полтрони, нерадници, нестручњаци... Сазнаћете све о надуваним фактурама. Добићете све информације о "кадровима" који воде посао у овом несрећном Министарству. Знаћете коме сте препустили да управља вашом државом, новцем и стрпљењем.

Наставак следи...