Изгубљени у преводу

Питају се људи како то да само тржишна инспекција мора поново да полаже државни испит. Одговор је једноставан: „У сваком министарству има љигаваца, неспособњака и шарлатана, али у тржишној инспекцији су превазишли све границе безобразлука.
Хармонизација са прописима Европске Уније један је од приоритета који су ова и претходне администрације поставиле пред себе. Да би се тај посао извео, потребно је имати бар неке предуслове. Један од њих је разумевање прописа ЕУ, други је познавање језика на којем су ти прописи написани (енглески је прећутно прихваћен као lingua franca), а трећи је познавање домаћих прописа.
У тржишној инспекцији је изгледа суђено да све крене наопако. Наиме, ова служба има пет људи који су прошли кроз курс енглеског језика за рад у ЕУ. То су:
Миљана Голубовић
Петроније Шуљагић
Славица Кукољ
Зора Денић
Јасна Реб
Они су овај курс похађали и положили завршни испит о трошку државе, тј пореских обвезника Републике Србије. За исти курс је била пријављена и Лидија Стојановић, распоређена на радно место главног тржишног инспектора, али именована ни једном није дошла ни на један час. Вероватно јој овај курс није био потребан, јер је у њеном животу ЕУ и енглески језик који се користи у администрацији Уније, од мањег значаја.
Кадрови дакле, постоје, али кад треба да се иде на семинаре у Чешку, Британију, Естонију, Данску и слична места, онда се тамо иде туристички и место у конвоју заузимају неки други, који од енлеског не знају да кажу ни «Мај нејм из Митар»1). Тако се и деси да се смисао закона и правилника загуби негде на релацији предавачи – преводиоци – слушаоци. Отуд и није чудо да «стручњаци» не схвате да се ради о институцији која се у нашем језику неформално зове «државни испит». Важно је било видети Вацлавске Намјести и Малу Сирену, а инспектори ионако пију све што им се сервира, па ће тако попити и ову ординарну глупост у виду поновног полагања државног испита. Неко из страха, неко из очаја, неко зато што је навикао на глупост и неправду и нема више воље да се бори, неко зато што има путера на глави, неко зато што нема појма шта је државни испит јер га није полагао никад у животу, неко зато што прима плату са факултетском ставком, иако је Универзитет напустио пре одбране дипломског испита...
Наше старешине су се мало прерачунале, исувише се ослонивши на полтроне који су им први понудили своје услуге и неограничену покорност. Међутим, пред изборе, полтрони се као и свака љигава материја, показаше у правом светлу, па тако и наша јадна Лидија остаде сама на ветрометини, без подршке оних у које се ове три године уздала. Ни прва ни последња која је то доживела и то од истих непроменљивих «стручњака». Сад треба сама да спасава ауторитет оних који то и не заслужују.
Жалбе смо уложили. Боримо се до краја. Нећете нас сломити. Немамо шта да изгубимо. Можете само још више да се обрукате. То смо од вас већ имали прилику да видимо.

1) Цитат из истоимене комедије Виде Огњеновић. Ко је помислио на неког другог Митра, погрешио је. Том другом Митру Петроније Шуљагић не жели да посвећује драгоцене килобајте.

Петроније Шуљагић је уложио жалбу на Решење. Срамота је колико шарлатана прима плату у Министарству трговине, а није у стању да направи један правилник и да га испоштује. А овакво Решење је брука за Универзитет који им је поделио дипломе. Идемо даље. Нема стајања док шарлатани воде наше Министарство. Следи текст жалбе

Република Србија
Министарство пољопривреде
трговине, шумарства и
водопривреде
Београд, 13.10.2011.

за Жалбену комисију Владе

Ж А Л Б А

На решење бр 152-01-194/71/2011-03

Благовремено улажем жалбу на решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије, бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. године, због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

1. Ја, Петроније Шуљагић, положио сам посебан стручни испит за тржишног инспектора 25. децембра 1998. године, који се састојао од писменог рада (из инспекцијске праксе - сачињавања записника, доношења решења, подношења захтева за покретање прекршајног поступка) и усменог дела. Овај испит је био услов да бих могао да изађем на полагање стручног испита пред испитну комисију Министарства правде Републике Србије. Овај испит, ни посебан стручни ни стручни, нисам полагао сам, него са око 50 инспектора нашег Министарства..

2. На основу члана 7. Правилника о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора (Сл. гласник РС 53/10), (у даљем тексту Правилник) Захтев за полагање испита је поднела служба Министарства, надлежна за људске ресурсе претходно погрешно утврдивши чињенично стање. Ова служба није никада отварала наша досијеа, па ни мој и тиме није ни могла да стекне увид да смо и моје колеге и ја положили посебан стручни испит.

3. Решење које ми је уручено подразумева да сам тражио одобрење, писао молбу или захтев те подразумева моје слагање са поновним изласком на полагање испита. Нисам тражио одобрење, нисам писао молбу, нисам поднео захтев за полагање испита. Служба надлежна за људске ресурсе је то учинила уместо мене, иако се у члану 7. не види стриктност (у име или за рачун).

Доказ: Фотокопија Уверења о положеном стручном испиту.

На основу изнетих доказа, предлажем другостепеном органу да изврши увид у списе предмета и у мој досије, уважи жалбу у целости и донесе решење којим се укида Решење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде бр 152-01-194/71/2011-03 од 30.09.2011. којим се одобрава да полаже посебан стручни испит за тржишног инспектора

Петроније Шуљагић ср

Решење

Ово је превазишло границе безобразлука. Сви тржишни инспектори су добили "Решење којима се ОДОБРАВА полагање посебног стручног испита".

Немојмо сметнути с ума да ниједан тржишни инспектор није тражио одобрење, нити је писао захтев, нити молбу.

Према Правилнику о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора (СГРС 59/2011)Захтев за полагање испита (члан 7. став 2.)подноси Служба надлежна за људске ресурсе. Према томе, њој и треба да се одобри полагање, а не инспектору. Дакле, драго Одељење за људске ресурсе, изволите на испит па полажите у своје име. Ако вам треба неко да вам шапуће на испиту, ту вам не можемо помоћи, јер сте безнадежан случај. Ионако немате више никакву функцију откако су укинуте визе за европске земље. Служите само као магацин прашњавих фасцикли и досијеа, које нико не отвара, јер да их је икада ико отворио, схватио би да су ти службеници (осим можда понеког начелника или државног секретара), у готово стопостотној већини положили посебан стручни испит за тржишног инспектора.

До краја овог дана (13.октобар), на блогу ће се појавити образац жалбе на једно од најглупљих решења које је Петроније Шуљагић, у животу своме имао прилику да прочита. Жали Боже хартије потрошене за производњу тог смећа.

Људски ресурси

Однос наших претпостављених према ресурсима је, благо речено, нерационалан, недомаћински, неодговоран. Међутим, ако бисмо га назвали расипничким, не бисмо уопште погрешили. Бахат однос према средствима карактеристичан је за људе који су побегли из глади и немаштине и у току своје сиромашне младости, зарадили комплексе које касније лече радећи у државној служби и расипајући друштвени новац. О томе на које су се све глупе начине трошиле паре пореских обвезника, сазнаћете ускоро.

Овај чланак посветићемо нерационалном коришћењу људских ресурса.

У време када је Петроније Шуљагић, писац ових редова ступио у службу, крајем 1997. године, тржишна инспекција је бројала 650 запослених. Највећи број инспектора имао је универзитетско образовање. Толика концентрација високообразованих људи, уколико би се усмерила у науку, представљала би респектабилан институт који би могао самостално да се издржава и већ прве године би дао научне резултате од којих би имали користи и наше друштво и шира заједница.
Ову интелектуалну радну снагу, грађани Београда су имали прилику последњих година да гледају у акцијама сузбијања уличне продаје шверцоване робе. Тај посао изгледа углавном овако:
На месту одређеном за сусрет, нађу се тржишни и комунални инспектори и онда уз разговор сачекају да се појаве и полицајци. Обично су то радници локалне станице МУП или једно време припадници Бригаде са Бановог Брда. Број учесника у овом подухвату износио је од 12 по смени, а често и 16 па и више. Инспекција креће у патролу, шверцери склањају робу, беже, а онда се враћају на исто место и тако се гледају и ником ништа. Тржишни инспектор је имао овлашћење (сада је укинуто) да привремено одузме робу, али робе нема. Инспектор има овлашћење да легитимише прекршиоца, али нема овлашћење и да му претреса џепове како би дошао до његових података. Инспектор има овлашћење да напише захтев за покретање прекршајног поступка, али против кога, улични продавац не жели да се представи... Комунални инспектор осим одузимања предмета трговине, има иста та овлашћења. Полицајци су присутни како не би дошло до непредвиђене ескалације шверцерског незадовољства. Тај се посао понављао из дана у дан, резултати никакви. Шверц је по количини и вредности робе смањен, али једни исти људи су се и даље појављивали на улици у истој улози. Мајка једне наше колегинице је рекла: „Разумем да постоји и такав посао, али није ми јасно зашто је за њега потребан факултет.“
Један од најизразитијих арчибалда (израз ћемо користити за оне који арче ресурсе) људског фактора, био је Милан Поповић (на слици), председник општине Звездара. Он је годинама непрекидно имао привилегију да његовим Булеваром (Револуције, сада Краља Александра), шетају ове јединице, а за сопствену неспособност, изговор је увек налазио у тржишној инспекцији и на њу је пребацивао одговорност. Наравно да је себи залепио медаљу сада када је Булевар сређен и када су шверцери у физичкој немогућности да паркирају возила на тротоару. Начелник одељења у Београду, Раденко Ћетковић, усрдно му је слао робо...(пардон) своје раднике, тако да је нпр. само у 2003. години, писац ових редова Петроније Шуљагић, 270 радних дана провео патролирајући горе доле по Булевару.
Како то изгледа финансијски може се видети у следећој рачуници:

12 радника х 4000 динара бруто дневница х 2 смене = 96000 динара дневно
Рад је трајао 6 дана недељно 6 х 96000 = 576000 динара недељно
300 дана х 96000 = 28 800 000 динара годишње или ко воли у Еврима, близу триста хиљада истих.
И тако годинама.

С друге стране, инспекторска досијеа се отварају у ретким случајевима. Има инспектора који их редовно попуњавају. Писцу ових редова, држава је омогућила похађање посебних напредних курсева енглеског језика и то напредног економског и напредног курса за рад и координацију са органима ЕУ. Жали Боже новца датог за ту науку, када они који су то платили не знају шта ће с таквим кадровима. Учиш га, учиш, учиш и на крају га бациш на улицу да се економски и на енглеском језику јури са бабама које продају робу извађену из контејнера.

Е, да, вечерас, 3.10.2011. стигле су телефоном и прве анонимне претње. Значи, почело је. Ово није тема данашњег текста, али тек да се зна:

ПЕТРОНИЈЕ ШУЉАГИЋ ЈЕ КРЕНУО У ОВАЈ РАТ БЕЗ ОБЗИРА НА ЖРТВЕ КОЈЕ ЋЕ У ЊЕМУ ПАСТИ И ЗНАЈТЕ ДА ЋЕ ГА ДОБИТИ. НИЈЕ СЕ ПЛАШИО НИ МНОГО ВЕЋИХ БАРАБА, ПА НЕЋЕ НИ ОВИХ ЈАЈАРА И НИШТАРИЈА.