Полтрони

Ево једног есеја о полтронству објављеног на једном комшијском сајту. Уколико препознате неке од својих колега, немојте се много чудити. Та појава у Сектору тржишне инспекције, уобичајена је.

MEDIOKRITETI I POLTRONI

Nevjerojatno koliko se u ovome gradu pokušava zatrti trag svemu što i najmanje odudara od prosječnosti. Priča o mediokritetima kaže: ako nečija glava izviri iz mase samo za pedalj, sva su oružja uperena u tu glavu, koja se mora skratiti prema mjeri ostalih, prosječnih. Narodski rečeno, mediokritet je onaj tko se povodi za općim mišljenjem, pošto nema svoga.

A poltroni? To je slična sorta ljudi koja uspijeva održati ravnotežu da ne padne u momentu dok dodvorički pruža ruku dolazećem šefu, u isto vrijeme okreće leđa odlazećem rukovodiocu. Jezgrovita definicija Meše Selimovića o takvim ljudima glasi: “Poltroni su đubre na kojemu rastu sva zla ovoga svijeta".

Raznorazni šefovi i šefići, a pogotovo oni iz struktura vlasti, najčešće su okruženi poslušnim mediokritetima i poltronima kojima je najvažnije parazitski se uvaliti u tu strukturu i odobravati politiku svog nadređenog, ma kakva ona bila. Zbog toga se događa da šefovi i političari vrlo brzo sebe počnu smatrati centrom svemira i svaka ideja ili aktivnost koja bi promijenila njihovu lažnu poziciju im je neprijateljska, pa se protiv nje bore na sve moguće načine. Klimoglavci – poslušnici su oni kojima je kičma sasvim sporedni dio tijela, pa često sustav i svoje pretpostavljene - koji su nositelji toga sustava, tjeraju u još veći mrak. Svatko od nas poznaje najmanje jedan takav par. To su vam oni koji smatraju da se nitko u njihovom gradu/županiji ne može zaposliti bez njihovoga «amena», a njegovi mediokriteti i poltroni odobravajući plješću i galame iz sveg glasa.

Doista je krajnje vrijeme da ovo društvo počne prihvaćati iskrenu, otvorenu i kritičku javnu misao i da pri tome, ma koliko ona bila i pogrešna, nitko ne ispašta. Zar nisu za cjelokupno društvo bolji i korisniji otvoreni i iskreni kritičari, nego pokorni i poslušni poltroni. Onaj tko misli, ako to čini i pogrešno, ima šansu da to mišljenje promijeni i popravi. Nažalost, oni koji poltronski podižu ruku i nekritički prihvaćaju mnogobrojne idiotarije svojih pretpostavljenih, a besramno pljuju na sve koji se drznu krivo i pogledati njegova šefa, a kamoli kritizirati ga, najčešće napreduju i stječu bolji status.

Zašto sve ovo pišem? Ako redovito čitate komentare na neretvanskim blogovima (pogotovo ovome) sve će vam biti jasno! U gornjem opisu mnogi mogu pronaći i svoj profil, iako to nikada neće priznati! Pljuvanje se nastavlja, jer nekima je to partijski zadatak, nekima politička disciplina, a neki su jednostavno takvi ljudi!