Како нас виде "субјекти"

Немојте да притиснете

овде

Можда препознате неког свог колегу који ће се онда јако наљутити и на вас и на аутора блога.

Полтрони

Ево једног есеја о полтронству објављеног на једном комшијском сајту. Уколико препознате неке од својих колега, немојте се много чудити. Та појава у Сектору тржишне инспекције, уобичајена је.

MEDIOKRITETI I POLTRONI

Nevjerojatno koliko se u ovome gradu pokušava zatrti trag svemu što i najmanje odudara od prosječnosti. Priča o mediokritetima kaže: ako nečija glava izviri iz mase samo za pedalj, sva su oružja uperena u tu glavu, koja se mora skratiti prema mjeri ostalih, prosječnih. Narodski rečeno, mediokritet je onaj tko se povodi za općim mišljenjem, pošto nema svoga.

A poltroni? To je slična sorta ljudi koja uspijeva održati ravnotežu da ne padne u momentu dok dodvorički pruža ruku dolazećem šefu, u isto vrijeme okreće leđa odlazećem rukovodiocu. Jezgrovita definicija Meše Selimovića o takvim ljudima glasi: “Poltroni su đubre na kojemu rastu sva zla ovoga svijeta".

Raznorazni šefovi i šefići, a pogotovo oni iz struktura vlasti, najčešće su okruženi poslušnim mediokritetima i poltronima kojima je najvažnije parazitski se uvaliti u tu strukturu i odobravati politiku svog nadređenog, ma kakva ona bila. Zbog toga se događa da šefovi i političari vrlo brzo sebe počnu smatrati centrom svemira i svaka ideja ili aktivnost koja bi promijenila njihovu lažnu poziciju im je neprijateljska, pa se protiv nje bore na sve moguće načine. Klimoglavci – poslušnici su oni kojima je kičma sasvim sporedni dio tijela, pa često sustav i svoje pretpostavljene - koji su nositelji toga sustava, tjeraju u još veći mrak. Svatko od nas poznaje najmanje jedan takav par. To su vam oni koji smatraju da se nitko u njihovom gradu/županiji ne može zaposliti bez njihovoga «amena», a njegovi mediokriteti i poltroni odobravajući plješću i galame iz sveg glasa.

Doista je krajnje vrijeme da ovo društvo počne prihvaćati iskrenu, otvorenu i kritičku javnu misao i da pri tome, ma koliko ona bila i pogrešna, nitko ne ispašta. Zar nisu za cjelokupno društvo bolji i korisniji otvoreni i iskreni kritičari, nego pokorni i poslušni poltroni. Onaj tko misli, ako to čini i pogrešno, ima šansu da to mišljenje promijeni i popravi. Nažalost, oni koji poltronski podižu ruku i nekritički prihvaćaju mnogobrojne idiotarije svojih pretpostavljenih, a besramno pljuju na sve koji se drznu krivo i pogledati njegova šefa, a kamoli kritizirati ga, najčešće napreduju i stječu bolji status.

Zašto sve ovo pišem? Ako redovito čitate komentare na neretvanskim blogovima (pogotovo ovome) sve će vam biti jasno! U gornjem opisu mnogi mogu pronaći i svoj profil, iako to nikada neće priznati! Pljuvanje se nastavlja, jer nekima je to partijski zadatak, nekima politička disciplina, a neki su jednostavno takvi ljudi!

Полагање државног испита

За четрнаест година колико радим у Београдском одељењу Тржишне инспекције, нагледао сам се свакојаких глупости, небулоза и безобразлука. Последња у низу дрскости, је одлука наших главешина да нас натерају да поново полажемо државни испит. Ово прееиспољно силеџијство, повод је за покретање овог блога.

Петроније Шуљагић одбија да изађе на испит који је већ положио.

До сада ме нису сломили. На овом месту ћете од данас моћи редовно да пратите збивања у Сектору тржишне инспекције. Сазнаћете све гадости које се дешавају у овом Министарству. Циљ ове писаније је да спознате куда одлази и на које се све глупе начине троши новац пореских обвезника. Биће вам презентирани полтрони, нерадници, нестручњаци... Сазнаћете све о надуваним фактурама. Добићете све информације о "кадровима" који воде посао у овом несрећном Министарству. Знаћете коме сте препустили да управља вашом државом, новцем и стрпљењем.

Наставак следи...